Imanuel Kant i Smederevo

*Tekst je objavljen na internet portalu http://www.sdcafe.rs

Iako nikada nije otputovao van svog rodnog Keninzberga, Imanuela Kanta to nije sprečilo da bude ''svetski čovek'' i jedan od najvećih mislilaca ljudskog roda. Kada je 1788. godine napisao delo ''Kritika praktičkog uma'' i u njemu razvio svoje učenje o moralu, Kant svoje kategoričke imperative nije postavio samo za ljude koje je viđao u Keninzbergu, nego za sve ljude na ovoj planeti. Dakle, Kant je uspeo da se izdigne iznad svoje sredine i postavi univezalne postulate koji su važili za čitavo čovečanstvo, iako fizički nije nikad napustio svoju sredinu.

Zašto pominjem Kanta i njegovo učenje o moralu? I kakve Kant veze ima sa Smederevom i današnjim vremenom? E pa, ima itekako. Ako pokušamo da postavimo neke od njegovih teorijskih postulata u stvarnost Smedereva, primetićemo da nijedan od njih ne bi ''radio'' u smederevskoj realnosti. Evo prvog, nešto pojednostavljenog: „Radi tako da princip tvoga rada može postati princip rada svih drugih“.

Već kod ovog prvog principa upadamo u problem. Jer, većina smederevskih političara razmišlja otprilike ovako: ,,Ma kak’i bre narod, baki, daj da preguramo još samo ovaj mandat, treba d’okrečim one dve vikendice i stan u Beograd, a to košta. Zato, samo ćuti tu, budi miran i ne talasaj, pa nek se kotrlja dok se kotrlja’’. Njegova partijska drugarica nižeg čina, sa navršenom osmoljetkom, ali na poziciji referenta u administraciji ima slično razmišljanje: ,,Mico, zameni me, mora d’idem da završavam svoje poslove po gradu, evo već je pola jedan, a radim još od pola deset. I tol’ko je mnogo od mene’’. Onaj fizikalac na mešalici (takođe zaposlen po partijskoj liniji) ne zaostaje za pomenutim duom: ,,Majstore, sedi odmori bre malo, udari jedno ‘laaadno ko zmiče, mani se tog posla od ranog jutra’’. Svemu ovome možemo da dodamo mrzovoljne profesore, nadrndane šalteruše svih profila, prodavačice, čistačice, spremačice, ama sve žive. Postavlja se pitanje: zašto je tako? Zašto su pripadnici pomenutih zanimanja (ne svi, čast izuzecima!) lenji, nezainteresovani, besni, bahati i podmitljivi? Odgovor je prost: zato što se niko ne pridržava moralnog principa koji je Kant uspostavio. Decu podučavaju nezainteresovani, mrzovoljni i nekompetentni profesori, i pošto ne mogu da ih zainteresuju za gradivo, deca se provlače kroz škole. Umesto vukovaca, oni postaju provukovci. Onda deca odrastu, pa umesto da završavaju fakultete ili traže posao, ona odu u najbližu političku partiju sa zahtevom: Hoću posao! Partijski vođi im rado izlaze u susret, jer im odgovara da stiču nove poslušne i neuke političke vojnike, i rado im nalaze posao, obično izmišljajući radna mesta i postavljajući nekompetentne ljude na odgovorne funkcije. Ti isti koji su dobili posao sada vraćaju uslugu političarima, pa glasaju za njih, i tako imamo jedan zatvoreni krug nerada, nemorala, bahatosti i bezobrazluka najgore vrste. U takvim situacijama se obično kaže: gde se završavabiznis, tu počinje politika; gde se završava politika, tu počinje kriminal; a gde se završava kriminal, tu počinje biznis. Dakle, u začaranom smo krugu politike, biznisa i kriminala, i ko nije u jednoj od te tri grane, ima dve mogućnosti: 1) Da ode iz Smedereva u Beograd, a veoma verovatno i iz Srbije kasnije 2) Da proba da promeni tu tragičnu smederevsku realnost.

Moje mišljenje je da svaki mladi čovek koji je rođen u Smederevu, duguje tom gradu bar pokušaj, bar mali pokušaj da se nešto promeni, pre nego što odluči da iz njega ode. Jer, jedino mladi, kvalitetni i pametni ljudi mogu da promene Smederevo na bolje, i jedino takvi ljudi mogu da promene smederevsku realnost koje se svi stidimo. Kada pogledate prenos lokalne skupštine u kojoj se smederevski političari ponašaju kao da su u kafani, ili vidite nekoga na televiziji za koga znate je na položaju preko veze, a da pritom ne zna 3 padeža, nemojte se ljutiti na njih, nego se ljutite na sebe. Vi i ja smo im dozvolili da budu za tom govornicom i na toj televiziji. I ako me neko pita koje je rešenje problema i kako da se izvučemo iz te moralne provalije u koju smo zapali, ja ga neću pozivati da menja sistem, da izlazi na ulicu, da uzvikuje parole, ili nešto slično. Ne, ja ću mu poručiti da promeni SEBE. Budi promena koju želiš da vidiš u svetu, što bi rekao Gandi. Jedino promenom svesti na individualnom nivou možemo nešto postići. To znači: Kad sutra odete na posao, u školu, ili bilo gde drugde, dajte sve od sebe. Nevažno je da li radite na šalteru, u autoservisu, farbari, u školi, bolnici, dajte sve od sebe da promenite sebe i svoj život na bolje, a time će te pomoći i svom gradu i ljudima oko sebe.

Znam da je teško biti okružen nepravdom, ali u takvoj zemlji i u takvom gradu živimo, i nema gore odluke, od odluke da se čovek uljuljka u takav nepravedan sistem koji mu neodgovara. To ne priliči onome ko sebe naziva čovekom. Za kraj bih se opet pozvao na Kanta koji kaže da "nikad i ništa ne izaziva pobunu više od nepravde. Sva druga zla koja trpimo nisu ništa prema ovom". Zaista je tako, i kako neko pametan reče, nama ne treba više demokratije, nama treba više pravde i više slobode. Čitajte Kanta!

                                                                         

Sjaši Kurta da uzjaše Murta

*Tekst je objavljen na internet portalu http://www.sdcafe.rs


Čitam juče na B92 da se u Smederevu sprema rušenje trenutne vlasti, na čijem je čelu gradonačelnica Jasna Avramović, i kako reče jedan opozicioni funkcioner URS-a, nova vlast će biti ''pravednija, odgovornija i poštenija'' od sadašnje. Posle početne sumnjičavosti i odbojnosti koja se kod mene javi kad god političar počne da koristi pojmove poput pravde, poštenja i sl., reših da preispitam njegove reči, ali i uopšte, da promislim da li će ta nova vlast zaista biti ''pravednija'' od trenutne. Uz to, rekoh sebi, valjalo bi da preispitam i da li je ova trenutna vlast pravedna i odgovorna. I na kraju, zapitah se: Zar o tome kakva je vlast nisu odlučivali građani Smedereva na izborima? I zar izbori ne služe da se za četiri godine ponovo preispita ''pravednost i poštenje'' trenutne vlasti? Izgleda da ne, dragi moji Smederevci. O tome da li je vlast pravedna, odgovorna i poštena ne odlučuju građani, nego odlučuje šaka lokalnih odbornika, tačnije njih 36 najmanje, s obzirom da je toliko odbornika potrebno da bi se formirala vlast. Ako mi neko kaže da je te odbornike birao sam narod na izborima, te da su oni narodni predstavnici i svojevrsni glas naroda, ja ću mu reći da laže. Građani nisu glasali za imena i prezimena, za konkretne ljude, nego su glasali za zatvorene partijske liste. Samim tim je omogućeno da se u skupštini Smedereva nađu partijski vojnici bez integriteta koji rade ono što im zapovedi njihov partijski vođ, jer da nije njega, oni ne bi bili tu gde jesu. Problem ide još dalje. Lokalni partijski vođi su obično samo marionete u rukama republičkih partijskih glavešina, i slušaju nalog iz Beograda. Ako iz Beograda stigne nalog da se vlast ruši, vlast se ruši. Upravo to se dešava u Smederevu ovih dana.

Da li postoji rešenje koje bi sprečilo da nekompetentni ljudi izaberu još nekompetentnijeg gradonačelnika? Na sreću postoji, ali nažalost, ono je sistemsko i ne zavisi od nas na lokalu, nego od republičkog zakonodavstva. Šta uraditi?

Prvo, promeniti Zakon o lokalnoj samoupravi. Po važećem zakonu, gradonačelnik je odgovoran skupštini grada, što znači da ga ona bira i razrešava. To u praksi znači da će gradonačelnik uvek biti iz redova one koalicije koja ima većinu u skupštini. Njega NE BIRA NAROD direktno, i vladajuća koalicija ima pravo da postavi koga god poželi na mesto gradonačelnika. U politikoologiji i uporednoj praksi lokalne samouprave takav model je poznat kao model slabog gradonačelnika, ili kao francuski model. Ovaj model zahteva visok nivo političke kulture građana, ali i odbornika koji predstavljaju građane; ovaj model takođe zahteva često izjašnjavanje građana preko lokalnih referenduma i narodnih inicijativa; I takođe, on zahteva postojanje demokratske i parlamentarne tradicije u državi, ali i u lokalnoj zajednici.

Nažalost, ovaj model nam nije primeren. Ono što je nama potrebno, to je model jakog gradonačelnikakoji bi se birao direktno na izborima. Takav model je poznat i kao američki model, ali je korišćen i u Evropi, posebno u Italiji, V.Britaniji i Nemačkoj. Gradonačelnik bi se po tom modelu birao direktno na lokalnim izborima od strane naroda, i skupština grada ne bi mogla da ga smeni. Jedini ko bi mogao da ga smeni je sam narod na sledećim izborima. Pošto bi narod znao za koga glasa, povećala bi se izlaznost i zainteresovanost za lokalne izbore, i za gradonačelnika ne bi mogao da bude izabran bilo ko, već isključivo onaj ko je od strane građana prepoznat kao dobro rešenje. U praksi bi to značilo da je gradonačelnik potpuno nezavisan u odnosu na partijske igre koje se igraju u skupštini grada, i da je slobodan da svoj posao obavlja bez ikakve brige da bi bilo ko osim naroda mogao da ga smeni. Gradonačelnik bi imao više hrabrosti da pokreće velike projekte, i ne bi morao da zadovoljava partijske apetite njegovih koalicionih partnera, od kojih direktno zavisi. Naravno, postoje negativne strane ovakvog modela, jer se može desiti da građani izaberu gradonačelnika iz jedne partije, a da većinu u lokalnom parlamentu čini druga partija. U tom slučaju bi moglo doći do blokade lokalnog parlamenta, a time i gradonačelnika. Međutim, ovaj problem bi se lako rešio ako bi se u Zakonu o lokalnoj samoupravi jasno definisale nadležnosti gradonačelnika i skupštine grada, koje ne bi smele da se preklapaju, što je danas slučaj.

Drugo, promeniti Zakon o lokalnim izborima. Po sadašnjem zakonu mi ne znamo za koga glasamo na lokalnim izborima, već imamo izbor između partijskih lista. Lokalne partije same kasnije određuju ko će biti odbornik. S obzirom da skupština Smedereva ima 70 odbornika, potrebno je grad podeliti na 70 izbornih jedinica, od kojih bi svaka davala po jednog odbornika. Na taj način bi svi delovi grada bili podjednako zasupljeni u skupštini. Odbornici bi bili kandidovani imenom i prezimenom, i trebali bi da se biraju po većinskom sistemu, što bi značilo da u jednoj izbornoj jedinici odbornik postaje onaj ko osvoji 50% + 1 glas onih koji su glasali. S obzirom da bi jedna izborna jedinica u slučaju Smedereva imala nešto više od 1500 građana, realno je očekivati da će kandidata za odbornika poznavati većina glasača u toj izbornoj jedinici, i da bi vrlo verovatno za odbornika bio izabran neko ko je cenjen i ko je čovek od integriteta u toj izbornoj jedinici. Tako bi dobili kompetentnu skupštinu grada koja je direktno izabrana od građana, i koju čine ljudi koji su cenjeni u svom komšiluku, a ne neki anonimusi kojima je jedina preporuka to što su partijski poltroni. Većinski izborni sistem na lokalnim izborima je na snazi u mnogim evropskim državama, i što je važno, jedino je preko njega moguće da odbornici postanu i građani koji nemaju nikakve veze sa političkim partijama.

Ako ove promene ne sprovedemo u delo, nemamo potrebe da zamaramo mozak time ko nam je gradonačelnik. Nama ne trebaju personalne promene, nama trebaju sistemske promene. Sve dok se ne promeni Zakon o lokalnim izborima i Zakon o lokalnoj samoupravi, imaćemo sistem koji funkcioniše po principu ''sjaši Kurta da uzjaše Murta'', bez ikakvih opipljivih rezultata. I zato mi je žao i sadašnje gradonačelnice, i sledećeg gradonačelnika koji će doći, jer znam da bi mnogo bolje rezultate postigli ako bi bili direktno birani od naroda, i ako bi bili u neku ruku iznad lokalnog partijskog brloga. 

Krađa

*Tekst je objavljen na internet portalu http://www.sdcafe.rs/

U sredu, 30. januara 2013. godine, Večernje novosti su objavile tekst pod naslovom ''Pauk nosi i zbog ranijih kazni''. Tekst se odnosi na novu gradsku odluku koja je u Smederevu donešena, i u njemu piše da će ''... pauk ubuduće nositi i propisno parkirane automobile ukoliko vlasnik ima tri neplaćene parking karte’’. Uz to se prilaže izjava nadležnog iz Gradske uprave koji je rekao da je ,,...sve urađeno u skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima...’’.

Da krenemo redom. Prvo, odluka koju je grad doneo je protivzakonita, jer je protivna članu 34. Zakona o komunalnim delatnostima. U tom članu, koji se odnosi na prava i dužnosti komunalnog inspektora, koji je inače naložio da se ova odluka sprovodi, se jasno definiše koje su nadležnosti komunalnog inspektora. Jedino što komunalni inspektor može da uradi, je da naloži da se vozilo ukloni ukoliko je parkirano protivno propisima, što se eksplicitno kaže u članu 34. Zakona o komunalnim delatnostima, stav 10. i 11. A ako je vozilo parkirano na parking mestu, u skladu s propisima, ne postoji mogućnost da se ono zakonski ukloni. Posebno je nedopustivo da se vozilo uklanja zbog ranijih kazni, jer Parking servis, Komunalnog inspektora i Saobraćajnu policiju ne treba, i ne sme da interesuje da li neko ima neplaćene kazne. Sve što oni mogu da urade je da se drže zakona, što će reći: da utvrde da li je vozilo parkirano u skladu s propisima, i da ako nije, proslede zahtev za pokretanje prekršajne prijave. Kasnije je na sudu da sudi i odluči kakve će konsekvence snositi građanin koji se ogrešio o zakon ili propis.

Drugo, odluka grada nije u skladu sa članom 296. Zakona o bezbednosti saobraćaja. U tom članu se kaže eksplicitno da se vozilo može ukloniti jedino ukoliko je nepropisno parkirano: ,,Ukoliko policijski službenik zatekne vozilo parkirano ili zaustavljeno suprotno odredbama ovog zakona, naložiće vozaču, ukoliko je prisutan, da odmah ukloni vozilo...’’. Nigde se u zakonu ne pominje mogućnost da se vozilo ukloni ako je propisno parkirano. A ako zamislimo situaciju da se neko parkira i uredno plati parking mesto za taj dan, a da ima neplaćene kazne od pre, i ako bi se desilo da mu Parking servis odnese automobil, to bi bila čista krađa, i to ni u kom slučaju ne može biti zakonito.

Treće, ova odluka grada je protivustavna. Kršenjem Zakona o komunalnim delatnostima i Zakona o bezbednosti saobraćaja, prekršen je Ustav Srbije u članu 190., koji kaže da grad preko svojih organa uređuje i obezbeđuje obavljanje komunalnih delatnosti u skladu sa zakonom. Donosioci ovih odluka su smetnuli s uma da odluke lokalne samouprave imaju nižu pravnu snagu od zakona i Ustava Srbije, te da podzakonski akti moraju biti u skladu sa zakonom i ustavom.

Jedini logični zaključak koji se nameće, je da je ovom odlukom Grad želeo da dodatno napuni budžet na leđima građana, previđajući da će dodatnim opterećenjem džepa građana prozvesti kontra efekat. Nama nije potrebno punjenje gradskog budžeta, nama je potrebno punjenje džepova građana, jer se iz džepova građana plaća onaj skromni ručak koji prosečna porodica danas pojede, dok se iz gradskog budžeta plaćaju obilna prejedanja po najluksuznijim restoranima.