Smena Đilasa - autogol!

Smena Dragana Đilasa sa mesta gradonačelnika Beograda je najavljena za sledeću nedelju. On se može smeniti na dva načina: 1) Prekomponovanjem većine u Skupštini grada Beograda 2) Novim izborima u Beogradu. Postavlja se pitanje zašto je priča o smeni pokrenuta tek nedavno, a ne odmah posle izbora?  Ključno je pitanje, ipak: U čijem je interesu smenjivanje Đilasa? Izneću naizgled paradoksalnu tezu: Smenjivanje Đilasa sa mesta gradonačelnika je jedino u interesu Demokratske stranke. I SNS, i SPS, i DSS će takvim potezom izgubiti jedan deo glasača, ili će, u najmanju ruku pomoći  DS-u da im se jedan broj glasača vrati. Na čemu baziram te tvrdnje?

Prvo i ključno, smenom Dragana Đilasa DS će konačno postati prava opozicija, a ne kao do sad - kvazi opozicija. Ogroman problem Demokratske stranke posle poslednjih izbora je što je ostajanjem na čelu Beograda dala povoda građanima da je i dalje optužuju i krive za stanje u zemlji. Ukoliko bi se analizirali tekstovi u tabloidima koje vladajuće strukture koriste u borbi protiv Đilasa i DS-a, stekao bi se utisak da je DS i dalje na vlasti, što u neku ruku  de facto i jeste tačno, budući da je Đilas na čelu grada koji ima 2 miliona stanovnika i koji je najrazvijeniji deo države. Smenom Đilasa, republička koalicija postaje apsolutno jedini odgovorni za sve loše što se u Srbiji dešava i gubi alibi da bilo šta svali na DS, a time gubi verovatno i jedan deo glasača.

Drugo, posmatrajući logički, deluje da je na čelu Beograda Đilasa održavao SNS. Mišljenja sam da je Đilas održavan na čelu Beograda (između ostalog) upravo zbog gore navedenih razloga – jer na taj način odgovornost za stanje u zemlji i Beogradu nije samo na republičkoj vlasti. Pored toga, važan razlog zašto republička vlast nije smenila Đilasa jeste i nedostatak kvalitetnog kandidata kao alternative Đilasu, i ne samo tog pojedinca, nego i čitavog tima ljudi koji bi vodio grad, što je Vučić u nekoliko navrata otvoreno i priznao. Konačno, na taj način je SNS otupeo opozicionu oštricu DS-u, jer je onemogućio Đilasa da ozbiljnije napada SNS, budući da mu SNS uvek može uskratiti podršku u Beogradu. Da stvar bude komičnija, Đilas ne samo da nije napadao SNS, već je za Vučića u januaru 2013. govorio da je pored PUPS-a  ''jedino dobro u vladi''. Danas je odjednom Vučić postao diktator.

Treće, već duže vreme se servira teza da je DS praktično jedva iznad cenzusa i praktično pred gašenjem, i da je dominacija SNS-a potpuna, i ta teza se obično podupire rezlutatima sa nekoliko lokalnih izbora u poslednjih godinu dana. Na tim izborima je SNS osvajala (npr. u Kovinu) i preko 40%, dok je DS osvojila jedva  9%. Ukoliko bi se održali izbori u Beogradu, to bi bila idealna prilika za DS da se povrati iz mrtvih i napravi respektabilan rezultat koji bi povratio veru samih glasača DS-a u njih, kao i onih neopredeljenih, jer je realno očekivati da u koaliciji sa LDP-om DS ne bi imao manje od 25% glasova, a možda čak ni manje od 30% glasova. DSS se tu pojavljuje kao nepotrebni gubitnik, jer će ih njihovi glasači sigurno kazniti zbog nedoslednosti, budući da su s jedne strane najoštriji kritičari sadašnje vlasti, a da s druge strane prave aranžmane sa tom istom vlašću, dakle, upašće u istu zamku u kojoj je sada DS.

Konačno, mišljenja sam da bi za DS bilo dobro da Đilas bude smenjen sa čela Beograda i zbog jedne unutarstranačke stvari – kako bi izgubio bar malo moći u okviru stranke, koja već preti da pređe granice. Đilas je pokazao autoritarne crte predsednikovanja unutar DS-a i gubljenje ovog važnog izvora moći je svakako dobra vest po ostale funkcionere DS-a i po celu stranku uopšte.

Kao što rekoh, zvuči paradoksalno, ali deluje da će republička vlast učiniti veliku uslugu DS-u ukoliko smene Đilasa. A pošto je Vučić inteligentan političar, ne bih isključio ni opciju u kojoj bi Đilas ostao gradonačelnik Beograda, iako je ona trenutno najmanje realna.

Samostalna trovačka radnja

Naš narod ima običaj da kaže: ''Sumnjiv si kao pljeskavica na vašaru''. Još jedna narodska definicija vašarske pljeskavice stiže pravo sa Vukajlije: ''Okruglasti punomasni komad mesa sumnjivog porekla. Uklopljena između dva parčeta lepinje i napunjena svakoraznim prilozima koji stoje na suncu čitav dan, servira se prašnjava iz prljavih ruku debele stare Romkinje koja ima zlatan zub. Košta oko 200 dinara''. Naravno, na vašarima i ne može da bude drugačije, prašina je tu pa je tu, muve ko muve – ne daju mira, zvezda upekla, prodavci ruke i ne stižu da operu, a niti imaju vremena, niti imaju gde da ih operu, i tako dalje, i tako dalje, sve je to razumljivo samo po sebi i ništa tu nije novo...nego, ček', zapitah ja sebe, da li zaista ne može da bude drugačije? I da li je gore pomenuto zaista razumljivo samo po sebi?

Kao što znate, SD Cafe je 9. septembra ekskluzivno objavio vest da se dečjem dispanzeru Zdravstvenog centra u Smederevu javilo na pregled 200 dece i odraslih, zbog simptoma koji su ukazivali na trovanje hranom. Većina primljene dece je rekla da je jela pljeskavicu kupljenu na nekim od štandova  Smederevske jeseni. Na sreću, za sada nijedno dete nije prošlo sa ozbiljnijim posledicama, ali je moglo da ih bude, jer trovanje hranom može ostaviti ozbiljne posledice po zdravlje dece.

Ovo je crvena linija preko koje kao građani ne možemo da pređemo. Nije ovo klasična politička afera, pa da se na nju zaboravi čim se ugase kamere i čim mediji prestanu da izveštavaju o njoj. Ovde se radi o jako opasnoj stvari i ja imam potrebu da ukažem na neke činjenice. Neko mora da odgovara zbog ovoga, jer je počinjeno krivično delo!

Prvo, član 256. Krivičnog zakonika RS koji se odnosi na ''Proizvodnju i stavljanje u promet škodljivih proizvoda'' kaže sledeće: '' 1) Ko proizvodi radi prodaje, prodaje ili stavlja u promet škodljive životne namirnice, jelo ili piće, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina 2) Ko životne namirnice, jelo ili piće, stavlja u promet bez izvršenog pregleda od strane ovlašćenog lica kad je taj pregled propisima predviđen, ili ih stavlja u promet pošto im je istekao rok upotrebe, kazniće se zatvorom do 3 godine...''. Narodski rečeno, vlasnik štanda koji je potrovao decu u Smederevu, taj mora da zaglavi robiju ako u ovoj državi postoji bar mrvica vladavine zakona i prava. Ukoliko se dotični bude pravdao da je potrovao decu iz nehata i da mu to nije bila namera, Krivični zakonik se u istom članu  pobrinuo i za takvu mogućnost: ''3) Ako je delo iz stava 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine''. Uzimajući u obzir da su stradala deca, u svakoj ozbiljnoj državi bi se mogao nadati maksimalnoj kazni. Međutim, nije vlasnik štanda jedini krivac u ovom slučaju.

Drugo, nadležni sanitarni inspektor mora u najhitnijem roku dobiti otkaz, jer je sanitarna inspekcija po Zakonu o sanitarnom nadzoru dužna da se stara o higijeni i uslovima u objektima koji se bave proizvodnjom i prodajom hrane i pića. Neshvatljiv je propust sanitarne inspekcije koja je morala da izvrši kontrolu štandova koji se bave prodajom hrane i pića na Smederevskoj jeseni.

Dakle, ovo su dve činjenice preko kojih se ne sme preći. Naravno, možemo da pričamo i o samoj Svederevskoj jeseni koja se pretvorila u celomesečni festival kiča, sa sve šatorima, kuvanim kupusom i pevaljkama po stolovima, ali, to je druga tema, i na kraju, to je stvar (ne)ukusa ljudi koji su se bavili organizacijom manifestacije. Kao što rekoh, neko mora odgovarati zbog ove afere i ovo je prilika državnim organima da pokažu da li država zaista postoji i u stvarnosti, ili je zakon mrtvo slovo na papiru. Prijatno.