Čije su naše pare?

 *Tekst je objavljen na portalu www.sdcafe.rs

Nisam ekonomista i u ekonomiju se razumem površno – svega par predmeta na fakultetu mi je dalo osnov tek toliko da u kafani mogu da vodim naizgled ozbiljne ekonomke rasprave. Nisam ni vojnik partije, ni ideologije. Nisam od onih koji će kritikovati samo da bi kritikovali i nisam od onih koji ne znaju da pohvale kad se zasluži. U Deda Mraza ne verujem, znam samo da kažu da je poreklom iz Finske. Rekao bi neko da su ti Finci neki fin narod, čim nose poklone celom svetu. Verovatno i jesu. U ovom tekstu ću ipak govoriti o smederevskom novogodišnjem poklonu Fincima, valjda da im se odužimo za sve poklone do sad.

Pre mesec dana je bombastično najavljeno da će finska kompanija PKC pokrenuti proizvodnju u Smederevu i da se očekuje da se otvori 1500 novih radnih mesta. Investicija je procenjena na oko 9 miliona eura. Vučić & Co. su potpisali Memorandum o saradnji sa Fincima, i posao je zvanično sklopljen. Pomislih da je to sjajna vest, 1500 porodica će obezbediti egzistenciju, grad će se pokrenuti, a možda će se još neki investitor javiti, itd. Pošto me je srpska realnost i praksa naučila da svaku vest primam sa određenom dozom konstruktivne kritike, u meni se javi onaj đavolak i kaže mi da se detaljnije informišem o svemu, i evo o čemu se tu zapravo radi?

 Famoznih 9 miliona eura potrebnih za izgradnju hale i ostalu infrastrukturu će obezbediti Grad Smederevo, odlukom o kreditnom zaduženju od 1.077.211.522 dinara, što je protivvrednost 9.449.224 eura. Da ponovim, za one kojima nije najjasnije – Grad Smederevo će uzeti kredit od 9 miliona eura i napraviće halu i infrastrukturu nekoj finskoj kompaniji, a onda će finska kompanija da zaposli 500 + 1000  ljudi. Rekoh da se slabo razumem u ekonomiju, ali cenim da sam i dalje pri zdravom razumu, pa da postavim jedno zdravorazumsko pitanje: Zašto bi se Smederevo zadužilo  9 MILIONA EURA i pravilo fabriku bilo kojoj stranoj firmi? Razumeo bih da Grad Smederevo ima već postojeću halu koja se ne koristi, ili nešto slično, ali, mi zadužujemo grad ogromnim kreditom, a znamo u kakvoj je situaciji Smederevo.

Protiv sam bilo kakvog zaduživanja Grada zarad pokretanja gradske ekonomije, ali ako se već zadužio, aman ljudi, pa zašto niste uložili te pare u neku domaću firmu? Zašto niste uložili pare u poljoprivredu u kojoj imamo potencijala? Dokle da dajemo stranim firmama 5.000 ili 10.000 eura po radnom mestu, zašto su one bolje od bilo koje domaće firme? Ako je neko hteo da investira u Smederevo, pa zašto nije investirao? Vi ovo nazivate investicijom? Zar ćete se ovom ‘’investicijom’’ hvaliti sutra u kampanji i reći kako ste spasli grad od propasti? Ovo zaduživanje je omča oko vrata Smederevu!

Još nešto me interesuje: Ko je napravio studiju izvodljivosti i ko je izračunao da će se Gradu tih 9 miliona eura vratiti i kako je to uradio? Postoji li jasna računica da će ovo biti isplativo? Ako ne postoji, onda me interesuje ko će biti odgovoran ako finska fabrika propadne, a nama ostane 9 miliona eura kredita?

Ono što me posebno interesuje, to je: Da li će se posao u toj finsko-smederevskoj fabrici dobijati preko partijske linije ili će se zapošljavati najobrazovaniji, najsposobniji i najobučeniji građani Smedereva? Šta vi mislite?

Dečko od 1.000.000 $

 *Tekst je objavljen na portalu www.sdcafe.rs

Za milion Vašingtonovih novčanica možete izgraditi obdanište, lokalni put, možete nahraniti nebrojano mnogo dece ili pokrenuti fond za mlade talente, kako ne bi bežali iz ove zemlje. Isto tako, za milion dolara možete kupiti slobodu nezahvalnom ološu koji će prebijati ljude na mrtvo ime i koji će divljati i ponašati se kao oblasni gospodar koji je sebi dao mandat da vedri i oblači ovom jadnom zemljom. Izvinjavam se, napravih grešku već na početku: nije on sam sebi dao mandat, već su mu ga drugi dali.

 Ko mu je dao mandat? Isti oni koji su u ime građana Srbije isplatili milion dolara za bahatog ''sportistu'' koji je skoro ubio nekog tamo nebitnog Amerikanca! Isti oni koji su ga primali u Narodnu skupštinu kao ''iskreni prijatelji koji su na njegovoj strani''! Isti oni koji su doneli Zakon o amnestiji po kome mu je skraćena kazna! I svi oni koji su se divili njegovom liku i delu. Ovakvim odnosom države prema nasilniku, šalje se poruka da je poželjno, i da je čak neophodno, ponašati se sirovo, da bi država stala iza tebe. Da li je država stala iza raznih akcija prikupljanja para za bolesnu decu i da li je država pomogla raznim matematičarima, hemičarima, i ostalim genijalcima koji svakodnevno beže iz Srbije? Nije, jer nema para, a prioriteti se znaju – prvo isplati Miladinovo divljanje, a za ostale šta ostane, ako uopšte nešto ostane. Nemoj da se neko pita zašto mladi ljudi beže iz ove zemlje – beže od nepravde, od različitog tretmana od strane države, beže od ljudi kao što je Miladin Kovačević.

I šta se dešava godinu dana posle izlaska iz zatvora ovog kabadahije? Daje sebi pravo da na košarkaškoj utakmici tuče košarkaša Smedereva. I treba! Sada država najhitnije da mu isplati, ne milion, nego dva miliona dolara! Kako nije sramota Darka Rnića, košarkaša Smedereva, da se suprotstavlja svemoćnom Miladinu? I kako mene nije sramota da ovde svašta pričam o Svetom Miladinu. Izvinjavam se! Bolje da stanem ovde, da ne završim i ja kao Štajnhauer i Rnić.

Samostalna trovačka radnja

Naš narod ima običaj da kaže: ''Sumnjiv si kao pljeskavica na vašaru''. Još jedna narodska definicija vašarske pljeskavice stiže pravo sa Vukajlije: ''Okruglasti punomasni komad mesa sumnjivog porekla. Uklopljena između dva parčeta lepinje i napunjena svakoraznim prilozima koji stoje na suncu čitav dan, servira se prašnjava iz prljavih ruku debele stare Romkinje koja ima zlatan zub. Košta oko 200 dinara''. Naravno, na vašarima i ne može da bude drugačije, prašina je tu pa je tu, muve ko muve – ne daju mira, zvezda upekla, prodavci ruke i ne stižu da operu, a niti imaju vremena, niti imaju gde da ih operu, i tako dalje, i tako dalje, sve je to razumljivo samo po sebi i ništa tu nije novo...nego, ček', zapitah ja sebe, da li zaista ne može da bude drugačije? I da li je gore pomenuto zaista razumljivo samo po sebi?

Kao što znate, SD Cafe je 9. septembra ekskluzivno objavio vest da se dečjem dispanzeru Zdravstvenog centra u Smederevu javilo na pregled 200 dece i odraslih, zbog simptoma koji su ukazivali na trovanje hranom. Većina primljene dece je rekla da je jela pljeskavicu kupljenu na nekim od štandova  Smederevske jeseni. Na sreću, za sada nijedno dete nije prošlo sa ozbiljnijim posledicama, ali je moglo da ih bude, jer trovanje hranom može ostaviti ozbiljne posledice po zdravlje dece.

Ovo je crvena linija preko koje kao građani ne možemo da pređemo. Nije ovo klasična politička afera, pa da se na nju zaboravi čim se ugase kamere i čim mediji prestanu da izveštavaju o njoj. Ovde se radi o jako opasnoj stvari i ja imam potrebu da ukažem na neke činjenice. Neko mora da odgovara zbog ovoga, jer je počinjeno krivično delo!

Prvo, član 256. Krivičnog zakonika RS koji se odnosi na ''Proizvodnju i stavljanje u promet škodljivih proizvoda'' kaže sledeće: '' 1) Ko proizvodi radi prodaje, prodaje ili stavlja u promet škodljive životne namirnice, jelo ili piće, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina 2) Ko životne namirnice, jelo ili piće, stavlja u promet bez izvršenog pregleda od strane ovlašćenog lica kad je taj pregled propisima predviđen, ili ih stavlja u promet pošto im je istekao rok upotrebe, kazniće se zatvorom do 3 godine...''. Narodski rečeno, vlasnik štanda koji je potrovao decu u Smederevu, taj mora da zaglavi robiju ako u ovoj državi postoji bar mrvica vladavine zakona i prava. Ukoliko se dotični bude pravdao da je potrovao decu iz nehata i da mu to nije bila namera, Krivični zakonik se u istom članu  pobrinuo i za takvu mogućnost: ''3) Ako je delo iz stava 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine''. Uzimajući u obzir da su stradala deca, u svakoj ozbiljnoj državi bi se mogao nadati maksimalnoj kazni. Međutim, nije vlasnik štanda jedini krivac u ovom slučaju.

Drugo, nadležni sanitarni inspektor mora u najhitnijem roku dobiti otkaz, jer je sanitarna inspekcija po Zakonu o sanitarnom nadzoru dužna da se stara o higijeni i uslovima u objektima koji se bave proizvodnjom i prodajom hrane i pića. Neshvatljiv je propust sanitarne inspekcije koja je morala da izvrši kontrolu štandova koji se bave prodajom hrane i pića na Smederevskoj jeseni.

Dakle, ovo su dve činjenice preko kojih se ne sme preći. Naravno, možemo da pričamo i o samoj Svederevskoj jeseni koja se pretvorila u celomesečni festival kiča, sa sve šatorima, kuvanim kupusom i pevaljkama po stolovima, ali, to je druga tema, i na kraju, to je stvar (ne)ukusa ljudi koji su se bavili organizacijom manifestacije. Kao što rekoh, neko mora odgovarati zbog ove afere i ovo je prilika državnim organima da pokažu da li država zaista postoji i u stvarnosti, ili je zakon mrtvo slovo na papiru. Prijatno.

Fuck you, Marcus!

*Tekst je objavljen na portalu www.sdcafe.rs

 

Portman Roud, 19. septembar 2002. godine, 31. minut prve utakmice Uefa kupa između Ipsvič Tauna i Sartida. Stadion je zanemeo. 120 godina fudbalske istorije bivšeg šampiona Engleske, osvajača UEFA kupa i FA kupa, palo je u vodu kada je Nenad Mirosavljević jakim udarcem zatresao mrežu golmana Maršala. Pre toga, popularni ''plavci'' iz Ipsviča nisu izgubili ravno 40 godina na svom stadionu u evropskim takmičenjima, 30 utakmica za redom. Nisu izgubili ni to veče, jer su uspeli da poravnaju rezultat preko Armstronga u 55. minutu. Sutra dan je o našem Smederevu pisano na stranicama britanskog Gardijana i Sana, a BBC je izvestio da je anonimni tim iz Smedereva pred odlaskom u narednu rundu UEFA kupa.

U revanšu, na stadionu kraj Stare železare se okupilo 15.000 Smederevaca, najviše od kad je rekonstruisan stadion, i svi su bili spremni za spektakl. Za mene je to bilo ostvarenje sna. U Smederevu, sedim na dnu istočne tribine i na nekoliko desetina metara od sebe gledam fudbalere poput Markusa Benta, Darena Benta, Džordža Finidija, Meta Holanda. Kada je sudija svetske klase Medina Kantaljeho dao početni zvižduk, stadion je proključao. Međutim, već u 9. minutu je sviran penal za Ipsvič, koji je Markus Bent materijalizovao i doneo vođstvo Ipsviču. Scena koja će mi ostati zauvek u sećanju je situacija pored aut linije kada je Bent prišao da se pozdravi sa svojim saigračem, a čovek do mene mu je šaljivo doviknuo: ''Fuck you, Marcus!'', a Bent ga je pogledao začuđeno, rekao mu ''Why?'' i onda mu je poslao poljubac uz osmeh. Cela tribina se slatko nasmejala, jer smo smo bili svesni privilegije koju imamo, a to je gledanje vrhunskih fudbalera koji se uz to još neformalno šale s nama. Sartid je napadao, imao šanse, ali, do kraja je ostalo 0:1 za Ipsvič.

Posle ovog kratkog prisećanja koje mi izaziva najlepše emocije, samo što mi suze ne krenu kada se setim biciklica Goše Bogdanovića, slobodnjaka Mudrinića, parada Dragana Žilića, Kežmana, Pantelića, Mirosavljevića i ostalih. Zar su Čugalj, Prijić i Branežac zaslužili ovo što se danas dešava sa našim fudbalskim klubom? Zar su radnici koji su igrali za naš klub na tadašnjem terenu u tvrđavi zaslužili da se govori o gašenju? Zar je zaboravljen osvojen nacionalni kup pobedom protiv Crvene Zvezde u finalu, zar je zaboravljeno igranje u Evropi i protivnici poput Ipsviča, Minhena 1860, Slavije iz Praga, Dandija, i ostali? Zar su Despoti zaslužili da se ugasi klub za koji su toliko mnogo dali? Zar smo svi mi Smederevci zaslužili da se ugasi klub zbog bahatog ponašanja ljudi koji su napravili ogromne dugove? Fudbalski klub Smederevo se ne sme ugasiti, jer je on postojao i pre nas, jer on mora postojati i posle nas! Klubu moraju pomoći kako lokalna vlast, tako i uspešni pojedinci koji su u FK Smederevo stvoreni. Ukoliko naš klub i pored svega ipak ugase, on će zauvek nastaviti da živi u našim srcima.

Na kraju, prenosim saopštenje navijačke grupe Ultra Semendria postavljeno na fejsbuku, i ovom prilikom im pružam punu podršku!

''NE DAMO NAŠ KLUB! Ova rečenica nije fraza, ne ponavlja se bez razloga, nije samo rečenica koja se provlači kroz razgovore i kopira na internetu. Svi moramo da je shvatimo kao našu dužnost, moramo da se suprotstavimo ovome što nam rade. Jer ovo utiče upravo na nas, na Smederevce, na Smederevo. Gašenje kluba je direktan udar na sve građane Smedereva i to svi moraju da razumeju. Malo ko može da se pohvali sa 90 godina trajanja u Smederevu. A ako se ne pobunimo za ovo, gasiće se i ostalo. Svaki sledeći dan posvetimo pravoj borbi, borbi za naš gradski fudbalski klub. Svako može da uradi nešto, neko manje, neko više, ali je najbitnije da reagujemo i zajedničkim snagama sprečimo ono najgore, tj. gašenje. Zato Smederevci, spremajte se, širite priču, pa da u sledećim danima, što masovnije iskažemo svoje nezadovoljstvo, tamo gde treba!''