петак, 23. новембар 2012.

Tempirana bomba u Smederevu



Posle najnovijeg incidenta, u kome je radnik obezbeđenja firme Želvoz ranio jedanaestogodišnjeg romskog dečaka, krajnje je vreme da se pokrene javna debata o jednom od najvećih problema s kojim se Smederevo danas suočava – divljim romskim  naseljem Mali Krivak. Iako to nije direktno političko pitanje, ono je društveno, i lokalne partije bi morale ozbiljno da ga shvate, ukoliko ne žele da problem preraste lokalne okvire, a time postane i teže rešiv. 
Romsko naselje Mali Krivak se nalazi na 300 metara od samog centra Smedereva, i u njemu po različitim procenama živi od 3000 do čak 6000 Roma, što ga svrstava u jedno od najvećih romskih naselja u Srbiji. Nalazi se u industrijskoj zoni Smedereva, i razvilo se još šezdesetih godina, dok je u poslednjih 20 godina doživelo pravi demografski bum, što je uglavnom posledica izuzetno visokog nataliteta, priliva izbeglica sa Kosova i Metohije, ali i priliva Roma iz južne i jugoistočne Srbije.
Nekoliko je velikih problema koji se tiču Malog Krivaka i svi su usko povezani, pa kao takvi imaju reperkusije na funkcionisanje celog grada. Cilj ovog teksta je da prepozna suštinske probleme u vezi Malog Krivaka, ali i da ponudi izvesna idejna rešenja, kako bi se s jedne strane pobošljao kvalitet života romske zajednice u Smederevu, i kako bi se s druge rešili problemi koji nanose veliku štetu Smederevu.
PROBLEMI


Prvi veliki problem koji se tiče smederevskog romskog naselja Mali Krivak je taj što je naselje podignuto neplanski, bez ikakvih građevinskih dozvola, na tlu industrijske zone Smedereva, koja je u vlasništvu Grada. Procenjuje se da je u samom naselju naseljeno oko 1500 porodica. Pošto naselje nije legalizovano, nemoguće je dobiti dozvolu za infrastrukturu, i za naselje i za pojedinačne objekte. Zbog toga, u naselju ne postoji gotovo nijedan asfaltiran put, ne postoji kanalizacija i razvijena električna mreža. Ti problemi lančano uzrokuju druge probleme – širenje zaraza i narušavanje životne sredine. Zbog nepostojanja kanalizacije, stanovnici Malog Krivaka su prinuđeni da koriste tzv. septičke jame, a kada se te jame napune, prazne ih tako što sadržaj stavljaju u burad i nose u Jezavu i Dunav, gde ga prosipaju. Takođe, velika je opasnost od zaraze prilikom dizanja nivoa Dunava, kada podzemne vode često poplavljuju Mali Krivak, a time i pogoduju razvoju bolesti.

Drugi problem se tiče dva povezana pitanja – pitanja nezaposlenosti i neadekvatnog socijalnog programa za pripadnike romske zajednice, i pitanja kriminala, koji u Malom Krivaku buja. Procenjuje se da je zvanično zaposleno tek nešto više od 5% Roma iz Malog Krivaka, da je 25% zaposleno na ‘’crno’’, i da je ostalih 70% nezaposleno. Dobar deo od tih nezaposlenih se zapravo bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina – papira, gvožđa, bakra, aluminijuma, itd. Glavni problem u vezi sakupljanja sekundarnih sirovina je što otkupljivači istih ne traže nikakav dokaz da sirovine nisu ukradene, što Romi masovno zloupotrebljavaju, pa se neretko dešava da ulaze u fabrička postrojenja kako bi odneli sve što je od gvožđa, bakra ili aluminijuma, da skidaju metalne delove sa grobova, da kradu poklopce od šahtova, itd. Primer sa krađom pruge i vagona koji su stajali godinama u godominskom polju, dovoljno govori o tome koliki je problem sa krađom sekundarnih sirovina u Smederevu. Pored krađe, problem je i zagađivanje životne sredine prilikom obrađivanja raznih predmeta koji se potencijalno prodaju kao sekundarna sirovina. Naime, u automobilskim gumama, ili u kaučima, se nalaze žice i federi koji se prodaju kao gvožđe, a kako bi odvojili gvožđe od ostatka, Romi pale te predmete, i to rade uglavnom posle ponoći, pa se celo naselje guši u crnom gustom dimu.
Pošto je naselje Mali Krivak u neposrednoj blizini Dunava, često se dešava da Romi čamcima kradu koks koji se nalazi na baržama na Dunavu, a takođe im nije strano da kradu drva sa smederevske ade. Sa svim ovim problemima je upoznata smederevska policija, koja je doduše često privodila kriminalce romske nacionalne pripadnosti, ali je kaznena politika na kraju bila blaga, te su se stoga ti prestupnici vraćali istim poslovima.  

Problem narkomanije je jedan og gorućih, jer veliki broj dilera droge dolazi upravo iz Malog Krivaka, i drogu rastura ne samo po Krivaku, nego po celom Smederevu. Uz narkomaniju, veliki problem je i nasilje, posebno ono porodično, jer su žene u romskim porodicama u nešto boljem položaju od robova, i veoma često su žrtve porodičnog nasilja, a to uglavnom ne prijavljuju nadležnim službama. Uz to bi mogli da dodamo probleme prisilnog prosjačenja i prostitucije.
Treći problem je vezan za lične isprave, jer više od polovine stanovnika Malog Krivaka nema lične karte, niti bilo koji dokument, što im značajno otežava život. Zbog toga često ne mogu da ostvare prava u Centru za socijalni rad, a bez zdravstvene knjižice ne mogu da ostvare ni zdravstvenu zaštitu. To za posledicu ima kratak životni vek Roma, posebno ženske populacije.
Četvrta grupa problema se pre svega odnosi na neobrazovanost romske zajednice u Smederevu, jer veoma mali procenat dece ide u školu, a još manji procenat završi osnovnu školu. Obrazovanje i edukovanje Roma su veoma bitni, jer se upravo edukovanjem i obrazovanjem direktno utiče na smanjenje stope kriminala, jer obrazovanjem dobijaju veću šansu za zaposlenje.


MOGUĆA REŠENJA

Kad su u pitanju moguća rešenja ovih ogromnih problema s kojima se Smederevo susreće, važno je napomenuti  da  ona ne smeju zavisiti od dnevne politike, niti od bilo kakvih partijskih igara, nego moraju proizići iz ustava, zakona, povelja o ljudskim pravima, ali i iz javne debate koja za sada izostaje.
Prvo, sve objekte na teritoriji Malog Krivaka, koji po Zakonu o planiranju i izgradnji ispunjavaju uslove za legalizaciju – legalizovati, a one koje ne ispunjavaju zakonske osnove za legalizovanje – srušiti. Rešenje o rušenju dostaviti u zakonskom roku, i dati vreme građanima da se pripreme za iseljenje. Svakoj od tih porodica  obezbediti  kontejner za stanovanje, i kontejnere rasporediti ravnomerno po svim naseljima, kako bi se izbegla getoizacija Roma. Po slobodnoj proceni, raseljeno bi bilo oko 20% Roma, tj. oko 200 do 300 porodica, za šta bi bilo potrebno isto toliko kontejnera. Cena jednog kontejnera, sa dve prostorije i sanitarnim delom, se na tržištu kreće oko 4000 eura, pa izlazi da bi za rešenje ovog problema bilo potrebno oko million eura. Bilo bi nelogično da se bilo ko od pripadnika romske zajednice buni zbog ovakvog raseljavanja, jer bi i ti kontejneri bili samo dobra volja Grada Smedereva. A ako bi se bunili, onda utvrditi gde ti ‘’pobunjenici’’ imaju prijavljeno mesto boravka, i ukoliko ga nemaju u Smederevu, vratiti ih u ono mesto u kom po papirima i žive. Slična situacija bi bila i kada bi bilo ko od nas otišao u glavnu ulicu, tu razapeo šator, i posle se bunio zato što Grad želi da nas raseli odatle, i još uz to da nam besplatno dodeli kontejner za stanovanje. Šta bi se na ovaj način dobilo ? Romi koji bi bili raseljeni bi dobili mogućnost za socijalizaciju i integraciju u društvo, i socijalnim programom bi im se dala šansa za normalan život. Grad bi konačno mogao da pokrene infrastrukturne projekte u Krivaku, i da uvede kanalizaciju i asfaltira puteve, što bi značajno podiglo nivo života u ovom romskom naselju. Da ne govorimo o tome koliko bi to značilo za životnu sredinu, i u krajnjem slučaju za zdravstveni sistem, jer bi se smanjila stopa obolelih od zaraza.
Drugo, pokrenuti program zapošljavanja Roma na javnim radovima, i na taj način zaposliti bar 200 Roma. Na taj način bi 200 romskih porodica bilo bar koliko-toliko situirano, i smanjio bi se značajno procenat onih koji u Krivaku žive od skupljanja sekundarnih sirovina, a kao posledica toga bi proizašla i niža stopa kriminala, tj., broj krađa zbog sekundarnih sirovina bi se zasigurno smanjio. Manje krađa bi značilo i manje uhapšenih, što bi značilo manje potrošenog novca za držanje tih zatvorenika, a isto tako i manji procenat romske dece koje odrastaju bez očeva, i koja imaju sve preduslove da postanu delikventi. Za ovakav program, Grad bi mogao potražiti partnera među uticajnim nevladinim organizacijama iz sveta koje se bave Romima, na sličan način kao što je pre nekoliko dana započeta saradnja sa firmama iz Nemačke, koje će u zaposliti 100 Roma u fabrici za reciklažu, čija se izgradnja planira za 2013. Potrebno je više takvih projekata. Uz programe zapošljavanja, nužno je pokrenuti ozbiljne socijalne programe, kako se ne bi dozvolilo da romske porodice koje nemaju nikakvih prihoda kreću u bavljenje kriminalom, jer im je to jedini izlaz.
Treće, krenuti od vrata do vrata, popisati sve stanovnike Malog Krivaka, i naložiti im da u određenom roku izvade lične isprave. Da bi se billo koja strategija za Rome sprovela u delo, mi prvo moramo znati koliko njih u Krivaku ima. Za sada ne postoji opšte prihvaćena cifra, i pominju se cifre od 3000, do 6000, pa čak i 7000 Roma.
Četvrto, neophodno je da organizacije civilnog društva uzmu ozbiljnijeg udela u edukovanju romske zajednice u Smederevu. Čini se da do sad ne postoji nijedan ozbiljniji projekat edukovanja. U saradnji sa Gradom, nužno bi bilo otvoriti obdanište u Malom Krivaku, ili edukativne centre i kancelarije za Rome, gde bi oni imali s kim da porazgovaraju ukoliko imaju neki problem, i gde bi im u toj kancelariji davani saveti u vezi ostvarivanja prava koja im pripadaju. Posledica ovoga će biti veći stepen socijalizacije i integracija Roma u društvo, i veća šansa za potencijalno zapošljenje, a uz to će se smanjiti broj delikvenata romske nacionalnosti.
Ovaj tekst sam napisao kao građanin Smedereva koji želi da se bilo šta pokrene po pitanju rešavanja problema u Malom Krivaku, pre nego što problem bude nerešiv. Ubeđen sam da se glavni problemi u Krivaku mogu rešiti, ili ako ne rešiti, onda bar smanjiti. Danas niko ko nije Rom ne sme da kroči u Mali Krivak, jer se plaši za svoju bezbednost, i svakodnevno slušamo vesti iz crne hronike, a koje se tiču Krivaka. Krivak je pretvoren u pravi pravcati geto. Ja sam ubeđen da to nije nepromenjivo, i verujem da je prvi korak u rešenju ovog problema, priča o njemu. Realizacija svega ovoga košta, ali, ako se problem ne reši što pre, troškovi rešavanja će mnogostruko porasti.

Нема коментара:

Постави коментар